JUGOZVUK

26.7.16

Gospodja Olga u predstavi "Živi leš" iz godine 1936



U NARODNOM POZIORISTU 1936 U REZIJI RAKITINOVOJ SA DOBRICOM MILUTINOVICEM I MILIVOJE ZIVANOVICEM

29.6.16

SEDAM NAJZNAČAJNIJIH RUSA U SRBIJI - jedna je naravno Olga Jančevecka

Olga Jančevecka

Ruskinja koja je posle revolucije završila u Jugoslaviji posvetila se izvođenju ruskih romansi i postala zvezda

Olga Jančevecka rođena je 1890. godine u Brest-Litovsku. U mladosti je bila krznarski šegrt, učenica glumačke škole, korektor ruskog službenog lista, novinar Petrogradskih novosti, kao i pisac romana za decu.

Spas u Jugoslaviji

Brak s jednim drugim, mnogo uspešnijim piscem promenio joj je život i doneo finansijsku i emotivnu stabilnost. Udala se za Vasilija Jančeveckog, autora romana „Džingis-kan“, koji je preveden na 50 svetskih jezika.

Vasilije i Olga bili su u Beogradu u leto 1911. godine na Desetom kongresu novinara slovenskih zemalja. Odseli su u hotelu „Moskva“, obilazili grad fijakerom, išli do Topčidera, Košutnjaka... Upoznali su se i razgovarali s Branislavom Nušićem, ne znajući da će se samo deset godine kasnije Olga nastaniti u Beogradu i da će joj Nušić postati dobar prijatelj.

Prvi svetski rat, naime, Olgu je razdvojio od muža i sina. Oni će se zateći u poseti Vasilijevoj kćerki iz prvog braka u Bukureštu, a ona je bila na Krimu. U metežu nastalom posle izbijanja Oktobarske revolucije, Olga Jančevecka će se 1920. godine ukrcati na parobrod i otići za Istanbul, pa odatle u Kotor, u Jugoslaviju, koja je širom otvorila vrata ruskim izbeglicama.

Tek posle nekoliko decenija Olga će saznati da su joj muž i sin živi. A u Rusiju će prvi put otići tek 1970. Posle toga redovno će se viđati sa sinom.

Zvezda kafana

Ruske romanse su na ovim prostorima uvek imale slušaoce, ali prva prava zvezda ovih pesama postala je Olga Jančevecka. Bez porodice i prihoda u tuđoj zemlji, posvetila se njihovom izvođenju i vrlo brzo stekla slavu u celoj Jugoslaviji.

Nastupala je u kafanama i salama od Bleda do Ohrida. U Zagrebu je jedan obožavalac zbog neuzvraćene ljubavi pucao iz pištolja na nju, ali je promašio. To zrno decenijama posle čuvala je u kutiji za nakit.

Pevala je i u poodmaklom životnom dobu, a krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka bila je zvezda u restoranu „Velika Skadarlija“. O njoj su pisali mnogi novinari, glumila je i u Narodnom pozorištu, a reditelj Puriša Ðorđević angažovao ju je u nekoliko svojih filmova - „Jutro“, „Podne“ i „Kad budem mrtav i beo“.

Godine 1978, teško bolesna, odbila je da pođe u Moskvu sa sinom: „Ovo je moja zemlja, koja me je u najtežim danima srdačno prihvatila, i tu želim da umrem!“

Svoju imovinu testamentom je podelila na tri dela i namenila ostarelim osobama u domovima, domovima za nezbrinutu decu i Pokretu gorana.
Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, pored drugog supruga Jurija Azbukina.

SVE OSTALO ŠTO ŽELITE DA PROČITATE O NAŠOJ HEROINI PROČITAJTE