PARASTOS 1970

Svratih malo u ovaj muzej Olge Petrovne–Jančevecke. U Beogradu sam u stanu Jančevecke i pomažem joj u pripremi stola godišnji je parastos po smrti njenog voljenog ” Juročke” njenog muža JURIJA AZBUKINA. Posle parastosa u maloj ruskoj crkvi iza Markove crkve dolazimo u stan nas petnaestak. Votka , meze,  razgovor tu je i Antonije Maksimović [ANTONOVIĆ] komponovao romansu "Balalajka" sa izvedbom Olivere Marković a on je zaljubljen u Olgu ceo život u Beogradu. Olga odjednom pita "Šta misle moji prijatelji ako bih se ja ponovo udala" no svi se smejemo i šalimo i komentarišemo i uglavnom svi ali NE Antonije Maksimović.Onda se Olga sa svojim grlenim smehom izjašnjava ”JA SAM PORED MOGA MUŽA BILA ZALJUBLJENA SAMO JOŠ U PERZIJSKOG ŠAHA…ALI SADA DANAS NI ŠAHA NEBI UZELA”

POVODOM OVOG GODIŠNJEG PARASTOSA OLGA MI JE GOVORILA DA JE MISLILA  ŠTO DA UČINI  ZA POMEN NJEGOVE DUŠE..I REČE  JUROČKA JE VOLEO CEO ŽIVOT NOTE I KNJIGE.I ONA JE ODLUČILA  I POTRAŽILA  JEDNU SIROMAŠNU SEOSKU ŠKOLU  PREKO NOVINA  I TAMO JE UPLATILA NOVAC DECI ZA KNJIGE. OVO NAM DOBRO OSVETLJAVA NAŠU OLGU JANČEVECKU. BEŠE  DAMA SA TOPLIM SRCEM.